Evo kako je zaključen pust, uz oproštajno pismo Mora Rivića Visokića...:
Preživio sam sve: tri rata i četiri države, poplave, požare, svinjsku i ptičju gripu, čak i koronu.
Ali bolest zlih jezika me dotukla. Ovo diktiram sa zadnjim atomima snage i zato me dobro slušajte, dragi moji Cresani. A i vi furešti, vidim ima vas puno, pa da me razumijete pokušat ću pisat čisto hrvatski perke noštra lingua kersina kvešti de ki ša dove no kapiše.
Bolujem već dugo... "Kosta Racin", pukla ti propela, što si ljeta gospodnjega (ni ne znam kojeg), jednu personu nam dovela. Inamorala se u šesnog gospodina i ukinula našu plesnu tradiciju. To je bio početak kraja.
Di ste subotom? Što radite tada navečer? Ako se vama ne pleše, mogli ste barem djecu naučiti na naše užance. Ali glavno da se u Cresu nikad ništa ne događa. Ma neka oni mladi zatvore udrugu, a otvore jedino što ovdje ide – građevinsku firmu, s puno manuali ki glume zidari. Vero su pravi. Izgradili su ulicu bez početka i kraja, s rasvjetom boljom nego na heliodromu. Ma dobro, tamo nam ni ne trebaju svjetla, kad preko puta imamo aerodrom s pistom za slijetanje Boeinga 007.
Na vašu dežgraciju s Boingom su stigli i veliki prijatelji kamermana i njegovog ađuntanta Frika koji nam grad dijele. Sada uz Melin i Grabar imamo Zubograd i Bibograd. Donijeli su svoju modu, a u njihove betonske stanove moraš donijeti samo komodu. A ako ti treba drvo za komodu, non ti preokupare, imaš ih u reciklažom dvorištu - odabrao Kremenko. On opasno ne voli prirodu, pili drva gdje god stigne. Forši će u oazi mira napravit tvornicu papira. Ma neka, će se onda u staroj bekariji, kopirati papiri.
Šteta što neću vidjeti POS-ove stanove koji su napokon došli na red, pa tako i tko je sve svoje imetke stigao prepisati na svoje pretke. Ma ima u Cresu još ljudi koji ne cijene ono što imamo, more nam više nije dosta, sada nam se svugdje grade bazeni samo da privuku još kojeg gosta.
Još mi nešto nije jasno. Kako oni dva inspektora do komuna ne vide velebnu gradnju spred portuna. Kako njima u komunu zapošljavanje nije problem, neka zaposle i jednog od lokalnih paparazza ili neka i komun napravi aplikaciju kao i MUP pa će šoldi ići na kup. Samo da s tim šoldima ne obnove još jedu palaču koja neće služiti ničemu.
Znate što mi još paci... Ne d'o Bog da vam kasno zatreba benzina jer naša INA zadnje trajekte ne prima. A kad mi poslije tri za kuhati nestane plina, za moju fameju vecere nima. Onda sam šal po sengvič u onu butegu tan gore, a kad tamo sve vero žvelte i pune voje. Mortadelu poslije 6 ne možeš dobiti ni s ulikama ni bez. Možda da mešku uzmem umjesto salame. Te meške spred butege nisu plemenitog roda, nemaju ni ime, ali možemo ih zvati manđime.
Zdrav život na Cresu nam je "in" pa se sad čak i stari barovi pretvaraju u "fit gym". Novonastali rukometni klub Cres djecu do određene dobi prima, jer za veći rukomet fali im dužina i širina. Školska dvorana prepun raspored ima, ali za obnovu ne kaplje isto novac svima. Ma kaplje u "Arrivu" jer je skupa svima, a sve više fureštih šofera ima. Ma znam, radnike je teško kod nas naći zato su se neke firme vani morale snaći. Ne paše to svima, ali ipak domaćima u obzir dolaze samo uredski stolac i klima. Forši da im damo i auto jer puno parkinga sad u Cresu ima, ali šetalište samo građevinske firme prima.
Srce mi je fanj oslabilo jer dok "Elektrovoda" i smeće sade cvijeće, radnici odlaze u privatno poduzeće. Pa je normalno da se cijevi u malom selu godinama ne mogu postavit, nema tko! Reštara kvelkedun in kvela firma? Mi go paura ke no. S puneštre ne vidim nikakav vapor već toliko let, jer u škveru brodova više nima, a dok tone pred svima. Ši, ši... marina suha, mokra, vlažna...
Još za kraj, ovo ću reć Turističkoj i vodećima. Neka se ugledaju na naše udruge jer da kod njih nema volje, Cres bi postao mrtvo i dosadno polje.
Vi budite cito i nemojte se aktivirat, doma stojite i pišite po fejse kako niš ne vaja. Pravi judi...
Boli me. Boli duša jer svaki vikend sam čekao djecu da mi navečer pozvone na vrata i viknu: maškaree!! Spremio sam im bombone i naranče. Ma ni ih bilo. Ste im rekli da je to naša užanca? Ste ih maškarali i išli s njima na okolo? Niste, ne. Škoda.. Boli me jer na Pusni utori više skoro da i nema maškara. A u Rijeku znate poć. Lepo je to, ma je važnije doma imat karneval!
Ah... ni forci. Ne moren ni penkalu držat više. Samo vi recite da sam ja kriv, valjda vam je tako lakše. Ovo leto mi ne morate sudit vi za niš. Ja sam gren ća! Ja tu više ne želim bit.
Golcine, pridite me zent i parnesite tan na rivu, onu staru Purpurelu dok se još ni potopila. A vi judi, ma vi niš... nek vam ruki vajuhe zustaju, aplauz njente. Boh.
