Na ulikah
Saku sabotu, kada je vreme do pobiranja ulika, rano jutro nono, nona i ja se stanemo i prontamo za poć pobirat ulike. Nono sve pronta va makinu: mambo, pilu, šegac, šaketiće, grablja, škala i pelno tendi.
Kada pridemo na mesto, šubito stavjamo tende pod ulike. Nono zeme va ruki motornu pilu i pili grane kako bi nona i ja s potloha zes grabljami pobirali ulike. Onda nono malo zakanta kancone ke sam zmisli, a meni ne rabi pelno da i ja zakantam zes njim. Nona se jadi da kantamo sve ašorte, a mi onda još boje neka se ona još više jadi. Nono zeme va ruki mambo i trese ulike neka padnu na tendu, a nona i ja zmovjujemo tende da ulike ne greju na tloh jer je škoda. Vero se zmucimo. Ma jenu sabotu, kako dar s neba, va pomoć su nam prišli moja sestra i kuđini do Loznatoga. To je bila prava fešta. Delali smo kako mravi. Nono je bil sila kuntenti. Udelal je ogenj i spekel nam luganige, anke pravi stol nam je parnesel, ma smo se smeli deboto da nam se više ni dalo pobirat ulike, čapala nas je fjaka. Kada su nono i nona popili kafe, morali smo poć napred jer će nas brzo noć čapat, a nismo udelali sve ce je nono zmislel. Nono je zel mambo, a mi drugi smo zavezali šaketić oko pasa i zeli tende va ruki. Ni bilo nanke muhu za čut, svaki je delal ce je moral da udelamo pelno kvintali. Kada je pocela padati noć, ulike stavjamo va vreće. Kako vavek brojimo koliko stabli smo udelali i koliko vreć smo napelnili. Sve spravimo va prikolicu i onda svako rece ce pensa koliko kvintali smo udelali. Gremo va toš kol moga barba ocistit uliki i videt ki je do nas induvinal. Skoro vavek je nono toh, bit će da je sila ulik pasalo kroz njegove ruke.
Mucni ma kuntenti gremo doma kol moje matere ka nam je spravila veceru. Ceka nas da cuje kako nam je bilo i koliko puti su se nono i nona kuntreštali i koliko stabli smo udelali. Pokle vecere vreme je za se poć oprat i va pusteju, mislet na drugu sabotu va ulikah.
